Деца имају право да одрастају без физичког или психичког насиља. Ово право је законски утврђено у Немачкој и не важи само у породици, већ и у установама за бригу о деци. Међутим, насиље не значи само ударање или кажњавање. Викање, посрамљивање, претње или стално омаловажавање такође могу повреде децу и негативно утицати на њихов развој.
Зато ненасилно васпитање значи опходити се према деци са поштовањем, уважавањем и разумевањем. Притом није реч о томе да деца увек добију оно што желе или да не доживљавају границе. Напротив, она уче да се конфликти могу решавати мирно, фер и заједнички.
Деца својим понашањем често показују какве потребе тренутно имају. Дете које
вриšti, удара или пркоси, најчешће не жели свесно да провоцира, већ своје
Осећања још не могу другачије да изразе. Одрасли су зато позвани да загледају иза понашања и да се запитају: Шта мом детету тренутно треба? Подједнако је важан и поглед на сопствене емоције. Родитељи у свакодневици често доживљавају стрес, временски притисак или исцрпеност. Онај ко познаје сопствене границе и добро брине о себи, може
и у тешким ситуацијама реаговати смиреније. Нико не мора да буде савршен – пресудна је спремност да се након конфликата поново успостави веза и заједнички пронађу решења.
Ненасилna комуникација може у томе помоћи. Она помаже да се запажања разликују од процене, да се препознају осећања и потребе, и да се изговоре јасне молбе уместо прекора или претњи. Тако се деца осећају схваћено и истовремено уче обзирност, одговорност и емпатију.
Деца се посебно добро развијају када се осећају сигурно, прихваћено и схваћено. Љубаван однос, јасна оријентација и међусобно поштовање стварају основу за то да деца развију самопоуздање и науче да конфликте решавају мирним путем. Васпитање без насиља стога није знак попустљивости, већ важан допринос здравом и снажном одрастању.
На основу стручног чланка:
https://www.fruehe-bildung.online/perspektiven/entwicklungen-der-einrichtungen/gewaltfreiheit-in-der-kita, Zugriff: 15.03.19
1 Неnasilna komunikacija (НВК) према Маршалу Б. Розенбергу је комуникацијски концепт заснован на размени која уважава друге. Он следи четири корака: запажање, осећај, потребу и молбу, у циљу подстицања међусобног разумевања и конструктивних решења.
